Psihosomatika: uzroci i psihoterapija
Psihosomatika nije bolest organa, već stanje u kojem psiha počinje da reguliše unutrašnju napetost kroz telo. Problem nije u organu, već u mehanizmu regulacije.
Psihosomatski simptomi nisu samo telesne bolesti. To je stanje u kojem psiha gubi sposobnost da obrađuje unutrašnju napetost i počinje da je reguliše kroz telo.
To se ispoljava kao:
- simptomi bez jasnog uzroka
- „analize su uredne, ali se osoba loše oseća“
- pojačavanje simptoma pod stresom
- ponavljajuća stanja
Pri tome isti simptom (na primer bol, grčevi, pritisak, poremećaji gastrointestinalnog sistema) može imati različite uzroke. Zato je efikasna terapija moguća samo uz preciznu psihoterapijsku dijagnostiku patomehanizma.
Mi dijagnostikujemo ne simptom i ne dijagnozu, već mehanizam nastanka simptoma — upravo on određuje zašto problem nastaje i kako ga je moguće ukloniti.
Izdvajamo nekoliko tipova psihosomatskih poremećaja, za svaki od kojih se primenjuje poseban terapijski protokol.
U čemu je stvarni uzrok psihosomatike
Psihosomatski simptom nastaje kada psiha ne može da obradi unutrašnje pobuđenje ili da reši psihološki zadatak i počinje to da radi kroz telo.
Opšti mehanizam psihosomatike predstavlja poremećaj obrade pobuđenja: afekt, napetost ili psihološki zadatak ne integrišu se psihički i prelaze na nivo telesne regulacije.
Zašto uobičajeno lečenje često ne funkcioniše
Postoje dva osnovna razloga:
- Lečenje je usmereno na simptom, a ne na mehanizam njegovog nastanka;
- Pretpostavlja se jedan univerzalni uzrok (na primer „potisnute emocije“), iako postoji više različitih mehanizama.
Kao rezultat toga, isti simptom može da se leči godinama bez stabilnog rezultata, jer njegov uzrok nije uklonjen.
Mehanizmi psihosomatike znatno su raznovrsniji i zahtevaju različite terapijske strategije.
Izdvajamo nekoliko tipova psihosomatskih mehanizama:
► Deficit afektivne simbolizacije
Čovek ne razume šta oseća, pa telo preuzima regulaciju emocija koje psiha ne može da obradi.
► Blokada vitalnih impulsa
Čovek ne može da deluje i promeni životno važnu situaciju, pa napetost počinje da se nagomilava u telu.
► Somatizovana psihotrauma
Traumatski stres nije bio obrađen i nastavlja da „živi“ u telu kao stalno pobuđenje.
► Sekundarna korist
Kroz simptom čovek pronalazi izlaz iz životne situacije ili utiče na druge kada to ne može da učini direktno.
► Scenarijski program
Telo reprodukuje usvojeni scenario koji čovek ne prepoznaje kao svoj.
Neuroplastična senzitivizacija
Simptom se učvrstio u nervnom sistemu i nastaje automatski, čak i bez prisustva uzroka.
Isti simptom može da se leči godinama bez rezultata ako nije uklonjen mehanizam koji ga formira.
Kako se odvija terapija
Rad se ne odvija na nivou razgovora o simptomu, već na nivou načina njegovog formiranja.
U osnovi terapije nalazi se psihoterapijska dijagnostika mehanizma psihosomatskog simptoma. Nakon toga postaje jasno koji terapijski protokol treba primeniti.
Redosled rada:
- Dijagnostika: određujemo mehanizam pomoću upitnika i dijagnostičkog razgovora.
- Objašnjenje: razumete šta vam se dešava, kako će terapija biti organizovana i koji su okvirni rokovi.
- Psihoterapija: rad je usmeren na uklanjanje mehanizma, a ne simptoma.
U zavisnosti od mehanizma terapija može uključivati:
- obradu potisnutih emocija
- obnavljanje sposobnosti za delovanje
- rad sa traumatskim iskustvom
- uklanjanje sekundarnih koristi
- formiranje novih načina regulacije odnosa
- deaktivaciju neuroplastičnih obrazaca
Kome odgovara ovaj metod
Ako imate:
- hronične simptome bez jasnog medicinskog uzroka;
- nalazi su „uredni“, ali stanje i dalje traje;
- simptomi se pojačavaju pod stresom;
- lečenje daje samo privremen efekat ili ne pomaže;
- ponavljajuća stanja (bolovi, grčevi, pritisak, poremećaji gastrointestinalnog sistema, disanja ili srčanog ritma);
- osećaj da telo „reaguje samo od sebe“;
- povezanost simptoma sa napetošću, konfliktima ili odnosima.
preporučujemo da prođete psihoterapijsku dijagnostiku. Na osnovu rezultata odredićemo mehanizam nastanka simptoma i plan terapije za njegovo uklanjanje.
Šta se menja kao rezultat psihoterapije
Već tokom terapije pacijenti obično primećuju:
► smanjuje se telesna napetost
► povlače se simptomi i zavisnost od njih
► obnavlja se emocionalna regulacija
► pojavljuje se osećaj kontrole nad sopstvenim stanjem
► poboljšava se kvalitet psihičkog i socijalnog života
Da li je moguće potpuno se osloboditi psihosomatike?
U većini slučajeva — da. Ako je uklonjen mehanizam formiranja simptoma, simptom prestaje da se reprodukuje.
Zašto ovo funkcioniše
Metod funkcioniše zato što je usmeren na uzrok — patogenetski mehanizam koji formira simptom. Dok god mehanizam postoji, simptom će se vraćati. Kada je uklonjen — nestaje i potreba za simptomom.
Česta pitanja o psihosomatici
Uvek preporučujemo medicinsku dijagnostiku radi isključivanja organskog uzroka.
Čak i kod dugotrajnih simptoma moguće je poboljšanje ako se ukloni mehanizam koji ih održava.
Ne. Simptom je stvaran, ali je njegov izvor u poremećaju regulacije psihe i nervnog sistema.
Obično smanjenje napetosti i izraženosti simptoma počinje već tokom prvih nedelja terapije.
Da. Prognoza zavisi od mehanizma, trajanja simptoma i prisustva organskih poremećaja.